Претражи овај блог

7.9.17.

Okončana potera za divljim svinjama u Novom Sadu

Posle dva dana agonije stigli su u Bačku Palanku, odatle planiraju preplivati Dunav i vratiti se na Frušku Goru.

Kako saznajemo iz izvora bliskih stranci svinje se nalaze na bezbednom.

Ono što smo naučili iz ovog iskustva je da moramo bar 7 kilometara uzvodno krenuti sa preplivavanjem da bi stigli na cilj! ističe najstariji među njima Risto koji je po zanimanju zidar.

3.9.17.

Sakrijte se u ljudsko srce


Sakrijte se u ljudsko srce, to je mesto gde retko zalaze

Mislim da se svaki čovek u životu bar nekad zapita i preispita o njegovoj ulozi u istom. Ja možda spadam u onu skupinu koja se to češće pita.

Sećam se vremena kada mi to nije padalo na pamet, pre su mi dolazile zamisli kako se popeti na krov od kuće da vidim šta se sve odozgo može videti ili otići u onu šumu gde su mi govorili da živi zloglasna baba roga. Osmišljao sam i razmatrao sve mogućnosti kako nadmudriti  konja i popeti se na njegova ledja, da li ga dovesti do zidića pa sa njega se djipiti, al on svaki put nasluti moje namere pa se okrene na drugu sranu.  Na kraju ga nadmudrim djipim mu se na leđa i onda su njive, brežuljci i šumski putevi naši. To je bio moj svet i moj smisao života. Probudim se rano, sunce tek izašlo, ležim jedno vreme u krevetu i smišljam plan za danas. Sećam se kako je moja baka bila oduševljena kada je saznala šta radim svako jutro.

21.7.17.

Boračko jezero - Prirodni biser


Tri kamena od sunca u neistraženom delu svemira na jednoj tački na kamičku, nalazi se jedna "mala zemlja" u kojoj žive "mali ljudi", ali dobroćudni. Jedini problem koji imaju je nesporazumevanje. Naime, oni govore tri jezika, a sporazumevaju se osmehom, a osmeh je jedini jezik kojeg ceo svet razume. Ta mala brdovita državica kada bi se ispeglala bila bi državetina, obiluje prelepim planinama, bistrim rekama i prelepim jezerima.

6.1.17.

Povratak u prošlost-Božić je!

Izbegavam da se dotičem politike, religije, vere, ubedjenja i mišljenja iako iz svih ovih oblasti imam neko mišljenje a mišljenje je kao prkno, svako ga ima!


Badnji je dan, drustvene mreže su preplavljene fotografijama badnjaka, svetaca, čestitki prepunih razumevanja i ljubavi, ne samo prema bližnjima već prema celom svetu.

Pošto sam iz porodice u kojoj se obeležavaju ovi praznici oduvek, seče se badnjak, inje ti u kosi i baka te u crkvu vodi, jedina asocijacija na praznike mi je pesma Baje malog Knindz - Božić je ! 

Prevod ove pesme iz reči u  moja osećanja izgledao bi ovako:



Sećam se kao da gledam, drugu decu bake u crkvu vode.
Kraj mene ljudi se druže i ne VIČU Hristos se rodi.
Božić je, Božić je. Pucaju haubice. Česnicu baka sprema,mene tamo nema, jer pucaju haubice.
Stari otac pušku nosi, kao sada da gledam tu sliku.
Beli se inje u kosi, promrzlom vojniku.
Božić je, Božić je, pucaju odskočne. Česnicu baka sprema, a mene tamo nema.
I zadrhte maleni prsti na brojčaniku telefona kada svake godine zove da mi kaže -Prekrsti se sine i reci - Hristos se rodi.

Iako je Bozić najveći hrišćanski praznik,mene i danas na tugu seća.. Umesto da to bude najradosniji praznik Hrišćanski, to je za mene tužan dan.
Sada nisam sa bakom jer je više nema.Ostalo je samo inje na mermernoj hladnoj ploči, a nema ni onih kod kojih sam položnik sa injem bio u kosi.

Sledeća pesma sa istog albuma bila je - 
Kad sam bio mali imao sam svoj pravac, oni bili katulici a ja pravoslavac.
Moji prsti nisu bili moji već hrišćanski.Nije bilo nijednog drugog popa samo moj,  njihov je bio fratar i ja sam ga sovao kao i oni meni popa- Lepo Hrišćanski kako dolikuje.

Hvala Baji (malom) Knindži sto mi je upotpunio detinjstvo!
Hvala Baji što me svojim pesmama koje dolaze sa zvučnika obližnje kafane podsećaju
svaki put samo na Božić je pucaju prangije, a česnicu baka sprema od nas nigde više nema.